Dinkić:Novi konkurs za kredite za početnike u martu 2009.
Izvor: www.beta.co.yu
Četvrtak: 21. avgust 2008.

Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić najavio je danas da će u martu 2009. godine biti raspisan novi konkurs za dodelu kredita bez hipoteka za započinjanje posla.

Predstavnici Moskovske banke, jedne od tri najače banke u Rusiji, najavili su da će ta banka početkom oktobra početi da radi sa klijentima u Srbiji i to prvenstveno sa privredom a da će se u kasnijoj fazi nakon što se razvije mreža filijala razviti poslovanje i sa stanovništvom.
Izvor: www.rts.co yu
Četvrtak: 21. avgust 2008.



Predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke Beograd Vladimir Zečar je na konferenciji za novinare podsetio da će pomenuta banka krenuti sa ulaganjem 15 miliona evra, kao i da su trenutno u toku tehničke pripreme i donošenje internih procedura o poslovanju u banci.

Kao razlog dolaska na tržište Srbije Zečar je naveo da je to vera u srpsko bankarsko tržište koje je u usponu.

On je istakao da Moskovska banka donosi svež i jak kapital koji će omogućiti veće investicije i jeftinije finansiranje.


"Mi verujemo u Srbiju, u razvoj privrede i bankarsko tržzište i apsolutno smo sigurni da će tržište doživeti rast u kojem mi želimo da učestvujemo", rekao je Zečar i podsetio da je ovo prva investicija Moskovske banke u regionu Jugoistočne Evrope.

Na pitanje novinara da li je ulazak Moskovske banke na srpsko tržište povezan sa namerama "Gasproma" da ovde realizuje investicije u vezi sa energetskim aranžmanom , Zečar nije precizno odgovorio, naglasivši samo da se planira saradnja ne samo sa ruskim već i domaćim kompanijama.

Prema njegovim rečima, u budućnosti ta banka planira i da učestvuje u akviziciji neke od domaćih banaka sa srpskim kapitalom.

Član Upravnog odbora Moskovske banke Milutin Nikolić istakao je da je osnovna prednost kapitala koji dolazi sa ovom ruskom bankom da je on svež i likvidan i da ga nije dotakla kreditna kriza sa američkog tržišta, a čije se posledice osećaju i u zapadnoj Evropi.

On je najavio da će Moskovska banka tržištu ponuditi inovativne bankarske proizvode i da će joj oni pomoći da se pozicionira na srpskom tržištu.

Moskovska banka će odmah zaposliti 40 domaćih bankarskih stručnjaka a do kraja godine će zaposliti još sedamdeset ljudi.

Ta banka je u novembru podnela zahtev za otpočinjanje poslovanja a u junu od NBS dobila preliminarno odobrenje za osnivanje banke u Beogradu.

Moskovska banka je od "Standard and Poors" visoko rangirana, sa oznakom BBB a njen najveći akcionar sa 44 odsto kapitala je grad Moskva.

Po veličini kapitala ona je na trećem mestu u Rusiji.

Banka raspolaže sa ukupnom aktivom od 24 milijarde dolara i u prvih šest meseci je ostvarila neto profit od oko 200 miliona dolara.

Srbija će biti peta zemlja u kojoj Moskovska banka ima filijalu, a trenutno rade u Belorusiji, Letoniji, Estoniji i Ukrajini.

Na konferenciji za novinare napomenuto je i da će sedište banke biti u Karađorđevoj ulici 89.

Zrenjaninska fabrika za proizvodnju deterdženta Beohemija-Inhem saopštila da je kupila slovenačku kompaniju Šampionka za šest miliona evra.
Izvor:www.emportal.co.yu
Četvrtak: 21. avgust 2008.



Kako se navodi, Beohemija-Inhem će do 2011. u proizvodni pogon, infrastrukturu, nova radna mesta i unapređenje poslovanja slovenačkog proizvođača kućne hemije iz Renče uložiti oko 10 miliona evra. Zamenik generalnog direktora Beohemije-Inhem Milanko Ruljević kaže da je potpuno preuzimanje kompanije Šampionka logičan korak u širenju zrenjaninske kompanije na tržišta regiona i Evropske unije.

"Iskustva iz Srbije prenećemo u Sloveniju i ponosni smo što smo pokazali da je takav uspeh kompanija iz Srbije moguć. Pred nama su značajna ulaganja i verujemo da će Beohemija-Inhem postati uticajan akter na slovenačkom tržištu", kaže on.

U saopštenju se dodaje da se proizvodi Beohemije-Inhem već izvoze se na tržišta jugoistočne Evrope, ali da će se zahvaljujući kupovini preduzeća u Sloveniji proizvodi zrenjaninske kompanije naći i na tržišta Italije, Austrije i Mađarske.

Šampionka iz Renče, kako se navodi u saopštenju, jedan je od najvećih proizvođača i distributera na slovenačkom tržištu u oblasti sredstava za čišćenje i proizvoda za ličnu negu. Poznata je po brendu varikina.

Dobit vlasnika Vipneta pala za više od četvrtinu
Izvor>www.vesti.rs
Četvrtak: 21. avgust 2008.

Vlasnik Vipneta Telekom Austrija, ostvario je u drugom tromesečju dobit od 96,3 miliona evra, što je 26 odsto manje nego u istom razdoblju lane. Prodaja je porasla na 1,28 milijardi evra, s 1,21 milijarde, zahvaljujući preuzimanju jedne beloruske kompanije.

Predsednik Uprave Boris Nemšić želi otpustiti radnike kako bi povećao marže. Kompanija nudi do 150.000 evra radnicima koji daju otkaz, prema pisanju nekih medija. Kompanija se oslanja na rastuće mobilno tržište u Istočnoj Evropi kako bi nadoknadila otkazivanje fiksnih linija.

Prihodi od fiksne mreže pali su 2 odsto na 522 miliona evra. Prodaja mobilnih telefona porasla je 10 odsto, a operativna dobit pala 6 odsto na 158 miliona evra.

Telekom Austrija ima 17.684 zaposlenika, a u prvoj polovini godine otpušteno je 325 radnika iz odelenja za fiksnu telefoniju. Nova otpuštanja su u "fazi planiranja", rekao je direktor fiksnog odelenja Rudolf Fišer.

Niš -- Proizvođači kupusa u Nišavskom regionu počeli su da uništavaju ovogodišnji rod kupusa jer ne mogu da ga prodaju.
Izvor>www.b92.net
Četvrtak: 21. avgust 2008.

Porodica Lazić, iz Lalinca, poklanjala je kupus, ali ni besplatno ga niko nije hteo. Cena je toliko niska, kažu proizvođači, da se više isplati da se kupus uništi nego da se obere i odveze na pijacu.

Najveći proizvođač kupusa u Nišavskom regionu, porodica Lazić, uništila je oko 40 tona kupusa na njivi. Ovi poljoprivrednici kažu da im se ne isplati da ga prodaju za 5 dinara po kilogramu, koliko se nudi na kvantaškoj pijaci. Pokušali su i da ga poklone, ali niko nije hteo da dođe i da ga obere.

"Sad treba da platim radnike, da ga isečem, da ga odvezem na kvantaš, da platim taksu, džakove, tamo da sedim 2-3 dana, i to mi izađe mnogo skuplje. Ovako, sipam tri litra nafte, zaorem i završim posao", kaže Dejan Lazić.

Lazići gaje povrće na više od 10 hektara. Neke od njiha uzimaju u zakup. Puno su uložili u mehanizaciju i sistem za navodnjavanje. Ipak, ni to nije garancija da će se posao isplatiti. Oni kažu da ove godine u ponudi ima velike količine kupusa, zbog čega je prošlogodišnja cena od 30 dinara po kilogramu smanjena šest puta.

Sa druge strane, u međuvremenu je poskupelo gorivo i đubrivo.

"Semena su skupa, otrovi su skupi, uzmem njivu koja nije obrađivana par godina, ja to moram dve godine da obrađujem da bi je treće spremio za proizvodnju", kaže Boban Lazić.

Realna cena kupusa na veliko bila bi između 10 i 15 dinara, kažu poljoprivrednici. Na smanjenje cene utiču i supermarketi, u kojima se na malo prodaje za oko 11 dinara.

U selu Lalincu mnoge parcele pod kupusom su napuštene, njihovi vlasnici su povrće ostavili da izgori na suncu jer nemaju računa da ga gaje.

Porodici Lazić ostalo je još oko 50 tona kupusa na njivi. Verovatno će i on biti uništen. Ipak, oni sledeće sezone planiraju da zasade kupus na dva hektara jer, kako kažu, poljoprivreda je lutrija i možda će se sledeće godine proizvodnja isplatiti.